Читалачки маратон
Читалачки маратон смо ове године започели нешто доцније, јер су књиге касниле, али то није умањило жар са којим смо разговарали о овогодишњој награђеној књизи „Хотел Милион звезда“ Драгане Кнежевић.
Иако су ми у многоме недостајали бивши чланови, сада већ ученици средњих школа, и данашњи „маратонци“, ученици 7. и 8. разреда, брзо су се снашли у новој улози.
Књига им се допала, иако је општи утисак да је девојчица, наратор ове приче, превише брзо „прешла“ из стања зависности од интернета у блаженство правог дружења са новостеченим пријатељима.
Шта је то зависност и каква све може бити? Можемо ли замислити дан без интернета и како би он изгледао? Шта подразумева дружење „лицем у лице“ и јесу ли заборављене игре: Човече не љути се…прављење кућице на дрвету, логорске ватре…само су нека од питања којих се дотиче ова књига.
Оно што је најлепше у Читалачком маратону, јесте дружење; не читање књига, јер ова деца читају и ван мојих захтева и побуда, већ размена мишљења и искустава, отварање пред другима.
Осмацима се чинило да су седмаци повучени, да се стиде да говоре пред њима, те су понудили одвојене састанке, док су седмаци истакли како су одушевљени речитошћу и памећу осмака, и како им је драго да раде са њима.
Зар то није најлепше: књига која спаја💓?
